Sve o promeni prebivališta: Dokumentacija, procedura, rokovi, boravište, kazne, saveti..

• Šta je prebivalište?
• Ko ima pravo na prijavu prebivališta u Srbiji?
• Kako se prijavljuje prebivalište?
• Koji su rokovi za prijavu prebivališta?
• Prijava prebivališta potrebni dokumenti
• Cena takse za promenu prebivališta
• Prijava prebivališta maloletnika
• Odjava prebivališta prilikom odlaska u inostranstvo
• Boravište
• Posledice neprijavljivanja ili neodjavljivanja prebivališta
• Ključne tačke i saveti

(FOTO:Shutterstock)

Šta je prebivalište?

U Srbiji je regulativa o prijavi prebivališta sadržana u Zakonu o prebivalištu i boravištu građana. Ovaj zakon obuhvata sve aspekte prijave i odjave prebivališta, boravišta, kao i privremenog boravka u inostranstvu. Prema Zakonu o prebivalištu i boravištu građana prebivalište je mesto u kome se građanin nastanio s namerom da u njemu stalno živi, odnosno mesto u kome se nalazi centar njegovih životnih aktivnosti, profesionalnih, ekonomskih, socijalnih i drugih veza koje dokazuju njegovu trajnu povezanost sa mestom u kome se nastanio.

Ko ima pravo na prijavu prebivališta u Srbiji?

Pravo na prijavu prebivališta u Srbiji imaju svi građani koji stalno žive na njenoj teritoriji. U ovom kontekstu, važno je napomenuti da su punoletni građani dužni da prijave prebivalište, boravište, ali i privremeni boravak i povratak iz inostranstva. Za maloletnike i osobe bez poslovne sposobnosti postoje posebni rokovi i procedura prijave koju obavljaju roditelji ili zakonski zastupnici.

Kako se prijavljuje prebivalište?

Prijavljivanje prebivališta je zakonska obaveza svakog punoletnog građanina. Procedura je relativno jednostavna, ali zahteva određenu dokumentaciju. Prijava se podnosi nadležnom organu, u ovom slučaju Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP), u mestu gde se prijavljuje prebivalište. Potrebno je dostaviti važeću ličnu kartu i isprave koje dokazuju podatke iz prijave. To mogu biti, na primer, ugovor o kupoprodaji stana, vlasnički list ili rešenje o kućnom broju.

Postoji i mogućnost elektronske prijave prebivališta. Ova opcija je dostupna građanima koji poseduju ličnu kartu sa kvalifikovanim elektronskim sertifikatom za digitalno potpisivanje. Elektronska prijava se podnosi putem portala e-Uprave i znatno olakšava i ubrzava celokupni proces.

Koji su rokovi za prijavu prebivališta?

Prijavljivanje prebivališta nije samo pravo, već i zakonska obaveza koja dolazi sa određenim rokovima koje je neophodno poštovati. Nepoštovanje ovih rokova može rezultirati novčanim kaznama i drugim pravnim posledicama. Evo kako su rokovi definisani za različite kategorije građana:

• Punoletni građani

Punoletni građani obavezni su da prijave prebivalište u roku od osam dana od dana kada su se nastanili na novoj adresi. Ovo pravilo važi i za prijavu boravišta, kao i za prijavu privremenog boravka u inostranstvu sa namerom neprekidnog boravka dužeg od 90 dana i prijavu povratka iz inostranstva.

• Maloletni građani

Kada je reč o maloletnicima roditelji ili zakonski zastupnici dužni su da prijave prebivalište maloletnog lica u roku od tri meseca od njegovog rođenja. Ako se porodica seli, rok za prijavu novog prebivališta je osam dana od dana nastanjenja na novoj adresi. Za novorođeno dete prijava prebivališta najčešće se vrši već u porodilištu. Ukoliko roditelji imaju prebivalište na istoj adresi, odredjivanje jedinstvenog matičnog broja građana smatra se prijavom prebivališta novorođenog deteta na adresi njegovih roditelja. Ukoliko roditelji, pak, imaju prebivalište na različitim adresama, prijavu prebivališta novorođenog deteta roditelji mogu izvršiti u porodilištu popunjavanjem odgovarajućeg obrasca.

• Osobe bez poslovne sposobnosti

Za osobe koje su lišene poslovne sposobnosti rok za prijavu prebivališta je takođe osam dana od dana nastanjenja na novoj adresi. U ovom slučaju prijavu obavlja zakonski zastupnik ili staratelj.

 (FOTO: Shutterstock)

Prijava prebivališta potrebni dokumenti

Prilikom prijave prebivališta potrebno je priložiti sledeću dokumentaciju:

• Popunjen obrazac koji se dobija kod službenika
• Važeću ličnu kartu: Ovo je osnovni identifikacioni dokument koji morate imati sa sobom.
• Dokument koji potvrđuje podatke iz prijave, odnosno dokaz o pravnom osnovu korišćenja stambene jedinice. To može biti ugovor o kupoprodaji stana, ugovor o poklonu stana, pravosnažno ostavinsko rešenje, ugovor o korišćenju stana, vlasnički list, rešenje o kućnom broju i sl.
• Lična karta ili pisana izjava vlasnika nepokretnosti: Kada se prijavljujete na adresi nepokretnosti koja nije u vašem vlasništvu potrebna je pisana izjava vlasnika i njegova lična karta
• Uplatnica generisana na portalu e-Uprave: Ovo je potvrda o plaćanju administrativne takse za prijavu prebivališta.

Cena takse za promenu prebivališta

Naknada na ime republičke administrativne takse za prijavu prebivališta iznosi 380,00 RSD. Ova naknada ne za prvu prijavu prebivališta novorođenog deteta.

Prijava prebivališta maloletnika

Prijavljivanje prebivališta za maloletne građane ima svoje specifičnosti koje je važno razumeti i poštovati. Pored toga što je bitna za pravilno vođenje evidencije neophodna je i za ostvarivanje različitih prava maloletnih lica kao što su upis u školu ili pristup zdravstvenim uslugama. Evo kako izgleda procedura i koja dokumentacija je potrebna:

Procedura

Zahtev za prijavu prebivališta maloletnog lica podnosi jedan od roditelja, staratelj ili zakonski zastupnik. Zahtev se podnosi u nadležnoj policijskoj upravi ili stanici u mestu prebivališta.

Rokovi

Roditelji ili zakonski zastupnici su dužni da prijave prebivalište maloletnog lica u roku od tri meseca od dana rođenja. Ako se porodica seli, rok za prijavu novog prebivališta je osam dana od dana nastanjenja na novoj adresi.

Potrebni dokumenti

• Izvod iz matične knjige rođenih: Ovo je osnovni dokument koji potvrđuje identitet maloletnog lica. Za osobe mlađe od 16 godina, koje ne poseduju ličnu kartu, nadležni organ po službenoj dužnosti, uz saglasnost roditelja odnosno staratelja, pribavlja izvod iz matične knjige rođenih, a roditelji mogu i sami da stave dokument na uvid, ukoliko žele.
• Važeća lična karta za maloletno lice starije od 16 godina: Ako je maloletno lice starije od 16 godina, potrebna je i njegova lična karta.
• Lična karta roditelja, staratelja ili zakonskog zastupnika: Ovaj dokument služi za identifikaciju osobe koja podnosi zahtev.
• Dokaz o pravnom osnovu korišćenja stambene jedinice: Ovde spadaju ugovor o kupoprodaji, ugovor o zakupu, vlasnički list i slični dokumenti koji potvrđuju pravo korišćenja određene nepokretnosti.
• Pisana saglasnost drugog roditelja: Ukoliko roditelji nemaju istu adresu stanovanja, zahtev za prijavu prebivališta podnosi jedan od roditelja uz saglasnost drugog roditelja ili roditelj koji samostalno vrši roditeljsko pravo. Ako je zahtev podneo samo jedan od roditelja, potrebna je i pisana saglasnost drugog roditelja. Ukoliko roditelji ne mogu da se sporazumeju oko prijave prebivališta maloletne dece, o istoj odlučuje sud.

Odjava prebivališta prilikom odlaska u inostranstvo

Obaveza odjave prebivališta odnosi se na građanina koji se iseljava iz Republike Srbije u inostranstvo. Sa druge strane, građani koji odlaze u inostranstvo sa namerom da neprekidno borave u inostranstvu duže od 90 dana dužni su da pre odlaska nadležnom organu prijave privremeni boravak u inostranstvu. Po povratku u zemlju dužni su da prijave povratak.

Kako se odjavljuje prebivalište

Zahtev za odjavu prebivališta podnosi se u nadležnoj policijskoj upravi ili stanici u mestu prebivališta. Ovo se može obaviti lično ili preko ovlašćenog zastupnika.

Dokumentacija

Potrebno je dostaviti:

• Obrazac koji se dobija kod službenika na šalteru MUP-a
• Važeću ličnu kartu
• Pisanu izjava podnosioca odjave da se iseljava
• Dokaz o tome da ćete boraviti u inostranstvu (npr. Ugovor o radu, studentska viza, itd.)
• Uplatnicu generisana na portalu e-Uprave.

Kada se odjavljuje prebivalište

Odjava prebivališta treba da se obavi pre odlaska iz zemlje. Zakon ne precizira striktno definisane rokove za odjavu prebivališta prilikom odlaska u inostranstvo, ali je preporučljivo to učiniti što je moguće ranije kako biste izbegli moguće pravne komplikacije.

Povratak u zemlju

Ukoliko se iseljavate iz RS u inostranstvo dužni ste da odjavite prebivalište, a ukoliko planirate privremeni boravak u inostranstvu duži od 90 dana, prijavljujete privremeni boravak u inostranstvu, a nakon povratka se podnosi prijava povratka u mesto prebivališta.

Boravište

Šta je boravište?

U poređenju sa prebivalištem, boravište je mesto na kojoj osoba privremeno živi izvan svog stalnog mesta prebivališta, i to duže od 90 dana. Često su razlozi studiranje, posao ili turizam. Svaka osoba je obavezna da u periodu od osam dana od dolaska na mesto boravišta obavesti nadležni organ. Važenje prijave boravišta traje do datuma koji je naveden u prijavi, ali ne duže od dve godine. Ako osoba ne odjavi boravište, smatra se da je isteklo nakon vremena navedenog u prijavi.

Koji je rok za prijavu boravišta?

Građanin je dužan da prijavi boravište nadležnom organu po mestu boravišta u roku od osam dana od dana dolaska u mesto boravišta. Prijava boravišta važi do isteka vremena navedenog u prijavi, a najduže dve godine.

Kako se podnosi prijava boravišta?

Ova prijava se podnosi lično na propisanom obrascu, pri čemu je potrebno priložiti:

• važeću ličnu kartu podnosioca zahteva
• dokaz da će lice boraviti na adresi na kojoj prijavljuje boravište (izjava vlasnika stana)
• dokaz o uplaćenoj naknadi na ime republičke administrativne takse za prijavu boravišta

Posledice neprijavljivanja ili neodjavljivanja prebivališta

Nepoštovanje zakonskih obaveza u vezi sa prijavom ili odjavom prebivališta može imati ozbiljne pravne i finansijske posledice. Osim što je to zakonska obaveza, pravilna prijava ili odjava prebivališta je i građanska dužnost. Evo šta može da se desi ako ne ispoštujete ove zakonske obaveze:

Novčana kazna

Novčane kazne za neprijavljivanje prebivališta, boravišta ili neodjavljivanje prebivališta prilikom odlaska u inostranstvo kreću se od 10.000 do 50.000 dinara.

Pasiviziranje adrese

Ako ne stanujete na adresi na kojoj imate prijavljeno prebivalište ili boravište, ili ako ste prilikom prijave dali neistinite podatke, nadležni organ može doneti rešenje kojim pasivizira vašu adresu prebivališta ili boravišta.

Nakon pasivizacije adrese, dužni ste da prijavite novo prebivalište i adresu na kojoj stanujete u roku od osam dana od dana prijema rešenja. U suprotnom, nadležni organ će utvrditi vaše prebivalište na osnovu sledećih kriterijuma različitih kriterijuma, kao što su prebivalište supružnika, roditelja ili ustanove u kojoj ste smešteni.

 (FOTO: MONDO/Stefan Stojanović)

Ključne tačke i saveti

Prijavljivanje i odjavljivanje prebivališta su zakonske obaveze koje svaki građanin Srbije mora da ispoštuje. Osim što je to vaša građanska dužnost, pravilna prijava ili odjava prebivališta štiti vas od pravnih i finansijskih posledica. Evo sumiranja ključnih tačaka i saveta za efikasno postupanje:

• Zakonski okvir: Zakon o prebivalištu i boravištu građana precizno definiše pravila i procedure za prijavu i odjavu prebivališta.
• Rokovi: Za prijavu prebivališta rok je osam dana od dana nastanjenja na novoj adresi. Za maloletnike, rok je tri meseca od dana rođenja.
• Dokumentacija: Za prijavu su potrebni važeća lična karta i dokazi koji potvrđuju pravo na boravak na datoj adresi.
• Novčane kazne: Nepoštovanje zakona može rezultirati novčanim kaznama koje se kreću od 10.000 do 50.000 dinara.

Saveti za efikasnu prijavu ili odjavu

• Planiranje: Preduzmite sve korake na vreme. Ne čekajte poslednji trenutak da biste izbegli stres i moguće kazne.
• Provera dokumentacije: Pre nego što odete u MUP, proverite da li imate svu potrebnu dokumentaciju kako biste izbegli nepotrebne odlaske.
• Elektronska prijava: Ako je moguće, koristite elektronske servise za prijavu prebivališta kako biste uštedeli vreme.
• Konsultacije sa stručnjacima: Ako imate bilo kakvih dilema, konsultujte se sa pravnim stručnjacima ili nadležnim organima.