Šta su to neuseljivi stanovi? Cene su 50% niže od tržišne - evo ko ih prodaje, ko kupuje i koja je računica

(FOTO: Mondo/Stefan Stojanović)

Ovakvi stanovi se prodaju po ceni koja je često i do 50% niža od tržišne vrednosti, a u ponudi su uglavnom mali stanovi, mada se dešava da stariji parovi, zbog nedostatka finansijskih sredstava, prodaju stanove veće kvadrature ne želeći da se sele u manji prostor.

Investiranje u neuseljive stanove smatra se sigurnom i profitabilnom prilikom kako za prodavce, tako i za kupce, pri čemu starost prodavca nije ključni faktor, već pre svega lokacija i tržišna vrednost stana.

Kupci su ljudi koji imaju više novca, uglavnom keša i nije im problem da sačakaju da njihova investicija, nekad i posle više godina, dođe na naplatu.

Uroš Jovanović, vlasnik Art nekretnina kaže za Sasomange da je glavni motiv prodavaca potreba za određenom količinom novca uz mogućnost da nastave da žive u stanu za koji su najčešće emotivno vezani.

- Oni tom prilikom dobiju malo veći novac na gomili sa kojim mogu da završe određeni posao, a nastavljaju da žive na istoj adresi. Prosečna cena neuseljivih stanova se ne može precizno odrediti jer sve zavisi od lokacije na kojoj se stan nalazi. Postignuta cena je najčešće 50 do 70 odsto niža od realne tržišne vrednosti. Logika kupaca je da kupuju nekretninu koju ne mogu odmah da koriste, odnosno njihovo pravo kao kupca je ograničeno. Međutim, ako je na određenoj lokaciji kvadrat 3.000 evra, oni će ga pazariti od 1.500 do 2.000 evra i iz tog ugla gledano oni su u ozbiljnom plusu – objašnjava Jovanović.

Kada je reč o ovom tipu stanova nemoguće je odrediti koja lokacija je najzastupljenija jer ni na jednom sajtu za prodaju nekretnina ne postoji kategorija neuseljivih stanova.

- Ako biste se nama javili, a mi smo jedna od najvećih agencija u Srbiji, i tražili ovakav stan isključivo, recimo, na Vračaru ili u Novom Beogradu, možda bi prošlo 10 ili 15 godina da se on pojavi. U slučaju ovakvih stanova kupuje se isključivo jer je cena ispod tržišne, a ukoliko imate sreće da naletite na dobru lokaciju onda je to odličan posao - ističe naš sagovornik.

NAJČEŠĆE PRODAJU PENZIONERI

Jovanović navodi da su prodavci neuseljivih stanova najčešće penzioneri koji nemaju socijalnu infrastrukturu iza sebe ili nemaju rodbinu na koju mogu da se oslone. Čest motiv za njih je novac koji im treba “na gomili” kako bi mogli da plaćaju nekog da brine o njima, dok u svom stanu ostaju iz emotivnih razloga.

 - Imali smo jedan bračni par koji je želeo da proda stan za 65.000 evra iako mu je vrednost bila 130.000 evra, a novac da ulože u školovanje unuka u Americi. Kada su shvatili da je to ipak nedovoljno i da na taj način ništa neće rešiti, odustali su od transakcije – priča Jovanović za Sasomange.

Na pitanje da li je ovo win-win situacija za kupca i prodavca, naš sagovornik odgovara:

- U određenom smislu jeste jer prodavac dobije novac koji mu je neophodan i zadržava pravo da živi u datoj nekretnini, dok kupac za određenu svotu dobija nešto što vredi daleko više. Ipak, ukoliko nepostoji taj emotivni aspekt, odnosno ukoliko je motiv isključivo novac, onda preporučujem prodaju po punoj ceni. Zato je po meni najbolji scenario da se proda stan po punoj ceni, recimo negde blizu centra, a da se zatim kupi manja kvadratura na nekih 40-ak minuta odatle. Na taj način ćete imati nekretninu u vlasništvu i ozbiljan novac kojim dalje možete ozbiljno da poboljšate kvalitet života - savetuje Jovanović.