Izveštaj RGZ: U Beogradu prodato oko 2.000 stanova manje nego godinu ranije, starogradnja najskuplja u Novom Sadu

Jedan od ključnih trendova je smanjenje kupoprodaja stanova u poređenju sa prethodne dve godine, i to nakon značajnog porasta koji je zabeležen u postpandemijskom periodu.

„Globalna ekonomska i geopolitička dešavanja u svetu u 2023. godini imali su uticaja na tržište nepokretnosti, kako u Evropskoj uniji tako i u Srbiji. Povećana inflacija, promene u monetarnoj politici centralnih banaka i ekonomske neizvesnosti doveli su do opreznijeg pristupa kupaca i investitora na tržištu nekretnina“, ističe RGZ u analizi povodom objavljivanja Indeksa cena stanova za poslednji kvartal 2023. godine.

Kada je reč o Srbiji, verovatno najupadljiviji „minus“ zabeležen je u Beogradu, gde je registrovano najznačajnije smanjenje obima kupoprodaje stanova od -32,15 odsto na godišnjem nivou.

Preliminarni podaci RGZ za četvrti kvartal 2023. kažu da je u tom periodu u prestonici prodato 3.967 stanova, i to za ukupno 494 miliona evra. Poređenja radi, tokom poslednja tri meseca 2022. godine prodato je 5.859 stanova za 826 miliona evra.

Posmatrano na nivou cele zemlje, u četvrtom tromesečju 2023. godine zabeležen je međugodišnji pad obima prodaje od -20,5 odsto, i to nakon -18,4 odsto međugodišnje u prethodnom tromesečju.

Ukupna vrednost prometovanih stanova u poslednja tri meseca 2023. iznosila je 870 miliona evra, naspram 1.219 miliona evra u istom periodu 2022. godine, kažu podaci RGZ.

To, međutim, ne znači da je cena kvadrata krenula „u rikverc“ – na godišnjem nivou stanovi u Srbiji poskupeli su za 5,75 odsto tokom četvrtog kvartala 2023. godine, i to pošto je u trećem tromesečju zabeležen rast od 8,18 procenata i 10,85 odsto u drugom tromesečju.

Usporavanje rasta cena u poslednjem kvartalu 2023. godine zabeleženo je u Vojvodini i Beogradu, dok je dinamičniji rast zabeležen u regionu Južne i Istočne Srbije, gde godišnja stopa rasta iznosi 8,16 odsto.

Starogradnja skuplja u Novom Sadu nego u Beogradu

Na kraju 2023. godine cene stanova u najvećim gradovima kretale su se, u proseku, od 720 evra za kvadrat starogradnje u Kragujevcu do 3.720 evra, koliko se u proseku plaćalo za kvadrat novogradnje u Beogradu.

U glavnom gradu, najpovoljnija starogradnja prodavala se u poslednjem tromesečju za 1.065 evra, a najskuplja za 3.160 evra po kvadratu, dok je novogradnja koštala od 1.220 do 3.720 evra.

Kvadrat u Kragujevcu je najpovoljniji među velikim gradovima, pa se starogradnja u proseku kupovala za 720 do 1.390 evra, a novogradnja za 1.110 do 1.590 evra po kvadratu.

Niški kvadrati prodavani su u proseku za 750 do 1.680 evra u starogradnji, odnosno za 940 do 1.810 evra u novogradnji, dok je Novi Sad uspeo da kvadratom starogradnje bude skuplji od Beograda.

U Novom Sadu je, kako je naveo RGZ, u poslednjem tromesečju 2023. najpovoljniji kvadrat starogradnje koštao 1.260 evra, što je više od beogradskih 1.065 u istoj kategoriji. Starogradnja se prodavala za do 2.570 evra u proseku, dok su cene novogradnje išle od 1.420 evra.

Stabilizacija u Srbiji i EU

Globalna ekonomska i geopolitička dešavanja navela su investitore i kupce nekretnina da budu oprezniji što je, kako ističe RGZ u analizi, rezultiralo umerenijim rastom cena i, u nekim zemljama, stagnacijom i padom.

I dok je U Srbiji došlo do usporavanja aktivnosti, naše tržište se pokazalo otpornim, na šta ukazuje postepena stabilizacija cena nepokretnosti.

„Projekcije ekonomskog rasta u Srbiji do 2027. godine od strane međunarodnih finansijskih institucija mogu pozitivno uticati na poverenje investitora i kupaca na tržištu nekretnina i podržati stabilnost tržišta nepokretnosti u predstojećem periodu“, ocenili su iz RGZ.

Sa druge strane, prema indeksima koje je Eurostat objavio za treći kvartal 2023, u deset od ukupno 27 evropskih zemalja zabeležen je pad cena stambenih nepokretnosti na međugodišnjem nivou. Najveći pad od -13,63 odsto zabeležen je u Luksemburgu, zatim -10,23 odsto u Nemačkoj, -6,98 u Finskoj, -4,23 u Švedskoj i -3,77 odsto u Holandiji.

Indeks cena Evropske unije za svih 27 zemalja članica beleži blagi pad cena već dva uzastopna tromesečja, dok je Hrvatska imala najveći rast cena u EU i beleži dvocifrenu stopu od 10,87 odsto međugodišnje.

U regionu, u trećem tromesečju 2023. međugodišnji rast cena zabeležen je i u Bugarskoj 9,20 odsto, Sloveniji 5,71, Rumuniji 4,76 i u Mađarskoj 1,48 odsto, podseća RGZ.