Kupci se otimaju za stanove u ovih 5 beogradskih naselja: Ne čudi s obzirom na kretanja cena i projekcije

(FOTO: Shutterstock)

Beograd se poslednjih desetak godina upisao na listu brzorastućih evropskih metropola, a mnogi veliki infrastrukturni objekti koje gradi ili iza kojih stoji država razlog su što i nekoliko delova naše prestonice u ovom trenutku uživa isti status. Na vrhu liste je svakako Beograd na vodi, ali ga u stopu prate Surčin, Zemun, Mirijevo i Voždovac, tačnije naselje Stepa Stepanović i novi projekat "Eliksir Voždovac".

Dragutin Gligorić, vlasnik "Gligorić nekretnina" objašnjava da sva brzorastuća naselja karakteriše najpre ekskluzivitet življenja u njima i to prvenstveno za ljude sa većim budžetom i to ne samo za naše državljane, već i za one iz regiona i Evrope:

- Ta naselja rastu najviše zbog velikih državnih projekata. To je trenutno početak gradnje prvih linija metroa, zatim svetska izložba EXPO 2027, ali i Nacionalni stadion. Svi delovi prestonice koji se nalaze na liniji tih projekata postaju izuzetno atraktivni i traženi, a cene, iako imaju trend porasta, i dalje su u neku ruku prihvatljive. Za nekretninu u ovih pet naselja potreban je minimalan budžet od oko150.000 evra što je cenovni rang u kome trenutno ima najviše kupaca na beogradskom tržištu.

Naš sagovonik navodi i da se u pogledu atraktivnosti lokacija situacija u poslednjih nekoliko godina dosta promenila. Kako kaže, pre pet godina su centralne beogradske opštine Vračar, Zvezdara, Palilula, ali i Novi Beograd bile na liste najtraženijih lokacija.

- To je delimično i zbog toga što je u samom centru grada smešten najveći broj visokoškolskih ustanova, državnih institucija, što postoji već uređena urbana infrastruktura, regulisan javni prevoz, postoji veliki broj škola, vrtića... Dakle sve je potpuno uređeno i ljudi su želeli na ovim mestima da kupe nekretninu bez obzira da li su Beograđani ili dolaze iz unutrašnjosti ili dijaspore. Takvom kupovinom su praktično sebi obezbeđivali sve uslove neophodne za lagodan urbani život jer im je im je sve na dohvat ruke – kaže Gligorić.

Ipak, u poslednjih nekoliko godina situacija se promenila, a sa njom i zahtevi kupaca. Navike mladih ljudi koji sada uglavnom pazare nekretnine u Beogradu su nešto drugačije i oni sada pred agente izlaze sa potpuno drugačijom listom prioriteta. Jedino što je ostalo potpuno isto, je to da su i dalje najtraženiji stanovi strukture od jednoiposobnih do trosobnih i veličine od 30 do 70 kvadratnih metara.

- Iako smo posle pandemije imali opšti trend povećane prodaje kuća, naročito u Surčinu, trenutno u navedenim "brzorastućim" beogradskim naseljima naseljima one nisu toliko atraktivne osim, ukoliko imaju veliki plac pa su zbog toga interesantne za neko dalje ulaganje. Ipak, daleko je češća situacija da oni koji imaju novca traže dobru građevinsku parcelu na kojoj će izgraditi kuću kakva im u potpunosti odgovara. Retko se danas dešava da kuće koje se prodaju odgovaraju većem broju kupaca i to je potpuno razumljivo. Neko je pravio dom za sebe ima drugačije potrebe, estetske i funkcionalne kriterijume i viziju koja se ne poklapa u potpunosti sa vizijom i željama drugih. Eto, to su sve razlozi zbog kojih potražnja za ovom vrstom nekretnina nije tolika kao za stanovima.

Gligorić naglašava da se struktura kupaca nije drastično promenila. Kako kaže, i dalje su najčešći kupci prvog mladi bračni parovi, a tu su i investicion kupci iz unutrašnjosti ili Beograđani koji ulaganje u nekretnine vide kao najstabilniji način da sačuvaju vrednost novca:

- Sve navedeno održava, ili čak povećava nivo tražnje u naseljima koja u poređenju sa nekim ekskluzivnim lokacijama u centru i na Novom Beogradu ipak, i dalje imaju vrlo pristupačne cene.

Ono što se promenilo je to da današnja klijentela većinom ne želi da kupuje nekretnine bez garažnog ili parking mesta. Prema rečima našeg sagovornika danas je obezbeđeno parking mesto na vrhu liste prioriteta, odmah posle kvadrature, a često se pored garažnih mesta u ponudi nalaze i spoljni parkinzi koje investitori prodaju uz stan iako oni ne mogu da se uknjiže u katastru.

- Dakle, parking je jedan od uslova bez kojeg većina ne želi ni da razgovara. Danas niko nema vremena da po povratku sa posla pola sata traži gde da se parkira. Vreme je novac, a obezbeđeno mesto štedi to vreme i sprečava nervozu. Današnji kupci jednostavno žele komfor, jer sve to utiče na kvalitet njihovog života.

(FOTO: MONDO/Stefan Stojanović)

Kada je reč o cenama nekretnina u brzorastućim beogradskim naseljima Gligorić kaže da tu ubedljivo prednjači Beograd na vodi, koji je najskuplji. Kaže da u javnosti vlada utisak se u ovom naselju prodaju stanovi po enormno visokim cenama, što nije daleko od istine ali i da su se do pre dve godine tu mogli kupiti stanovi u izgradnji za svega 2.500 evra po kvadratu.

- Kada je Beograd na vodi u pitanju onda iznos najviše zavisi od toga u kom delu naselja se zgrada nalazi, da li je bliže reci, tržnom centru Galerija, ili bulevarima. Investitori nude pogodnosti kao što su kupovina na rate, ali fakat je da su poprilično podigli finansijsku lestvicu. Atraktivni objekti danas imaju višu cenu i ne mogu se naći ispod 3.500 ili 4.000 evra po kvadratu, a ima slučajeva kada idu i preko tog iznosa. Tako, na primer, u drugom redu od Save u blizini Kule Beograd i čuvene Aurore, trenutno se za stan u objektu koji je izgrađen do četvrtog ili petog sprata od ukupno 13 kvadrat prodaje po ceni od 4.800 evra. Useljenje je planirano za polovinu sledeće godine jer se tu gradi veoma brzo - priča Gligorić i dodaje da se cene već izgrađenih stanova kreću od 5.000 do 6.000 evra, ne računajući Kulu Beograd gde idu i do 11.000 evra.

- Kada govorimo o većim nekretninama od sa površinama većim od 100 kvadrata, treba reći da je njih moguće pazariti za oko 4.500 evra po kvadratu, dok manji stanovi po pravilu imaju višu cenu i to ne samo zbog kvadrature, već i zato što ih je malo u ponudi. Evo, na primer, u objektu Aurora stan od 87 kvadrata sa garažnim mestom prodali smo za 410.000 evra. Naravno, sve je uknjiženo - i stambena zgrada, i stan i garažno mesto koje ovde vredi između 25.000 do 30.000 evra - kaže Gligorić. Kaže, da uz savsko priobalje postoji još delova grada koji se ubrzano razvijaju i menjaju i da je jedan od njih Zemun.

- U Zemunu se u prošlosti nije puno gradilo već su ljudi živeli uglavnom u kućama. Situacija se danas dosta promenila i ovaj deo grada se intenzivno takođe zahvaljujući velikim infrastrukturnim projektima poput izgradnje metroa. Velika prednost Zemuna je odlična povezanost sa auto-putem i centralnim delovima grada. Prema našim podacima ovde je prosečna cena po kvadratu oko 3.000 evra i to važi za objekte koji su potpuno regularni, uknjiženi i nalaze se u centralnim delovima Zemuna -priča Gligorić i kao još jedan primer naselja u ekspanziji navodi Mirijevo.

- Još pre pet ili deset godina Mirijevo je bilo interesantno i za gradnju i za kupovinu stana, ali su su se tada izdvajali iznosi koji su daleko niži od onih koje je potrebno izdvojiti danas. Danas uglavnom prelaze 2.000 evra a sama najava izgradnje dve metro linije koje će se ovde završavati, preko noći je podigla vrednost nekretnina za 10 do 15 odsto. Trenutno se se u kvalitetnijoj novogradnji kvadrat prodaje i za 2.400, a prema našim podacima u poslednjih pet godina prosečna cena stana povećala se za nekih 70 ili 80 odsto.

Još veću ekspanziju doživelo je voždovačko naselje Stepa Stepanović u kome su se iznosi utrostručili. Kada se gradilo tokom 2010. i 2011. cene su sa PDV bile u proseku 1.100 evra za kvadrat, dok sada nema stana ispod 3.000 evra po kvadratu, a u manjim stanovima i do 3.200 evra.

- Sanivil u Višnjičkoj Banji se takođe svrstava u jedno od naselja koje se jako lepo razvija i koje je vrlo interesantno kupcima. Cene su i tu značajno skočile. Sada u samoj Banji kvadrat vredi u proseku 2.000, dok u Sanivilu ide i do 2.600. Kada je počeo da se gradi prodavao se za 1.200.