Surčin i Ledine će eksplodirati zbog Expa 2027: Ne kupuju se samo stanovi, već i ovo - na svaki uloženi € vraća se 2,5!

(FOTO: Ministarstvo finansija)

Najava svetske izložbe EXPO 2027 i izgradnje Nacionalnog stadiona, kao i blizina aerodoma koji se ubrzano proširuje i modernizuje, u velikoj meri uticali su na povećanje interesovanja kupaca nekretnina za Surčin, ali i za delove Novog Beograda koji se naslanjaju na ovu, najmlađu beogradsku opštinu. Cene nekretnina u Surčinu porasle su duplo u odnosu na period od pre par godina kada se kvadrat kupovao za svega 800 do najviše 1.000 evra, dok je trenutna cena oko 2.000 evra.

• Investitori su vrlo zainteresovani za ovu lokaciju. Imaju velika očekivanja u pogledu zarade, pa se zato sve više i ulažu. Potražnja za građevinskim zemljištem je značajno porasla i to ne samo za izgradnju stambenih objekata, već se pored auto-puta, u Šimanovcima i Dobanovcima, dosta traže i parcele za izgradnju industrijskih objekta. Istina je da su cene po aru u porastu, ali, ista tako, obaveze koje slede nakon kupovine, poput opremanja građevinskog zemljišta, isplaćivanja javno komunalnih preduzeća i naknada Građevinskoj direkciji, još uvek su značajno niže u odnosu na neke bolje lokacije i centralne delove grada.

Potražnja za stanovima u Surčinu, ali i njihova cena u stalnom su porastu rastu. Računica je da se na svaki uloženi evro trenutno može zaraditi 2, ili 2,5 evra pa se investitori prosto grabe za lokacije. Cene variraju i zavise uglavnom od toga da li se zemljište nalazi bliže Ledinama, odnosno Novom Beogradu ili je u blizini centralnog surčinskog puta ili auta-puta.

Kupovina nekretnine u Surčinu ima niz prednosti u odnosu na neke druge beogradske lokacije. Pre svega blizina grada, odnosno odlična saobraćajna povezanost koja znači da se nalazite relativno blizu svih glavnih atrakcija, komercijalnih centara, poslovnih zona i kulturnih dešavanja. Zatim prirodne lepote koje sve veći broj kupaca stavlja visoko na listu prioriteta i koje su naročito privlačne onima koji žele da uživaju u reci, šumi, širini i vole mirniji i "sporiji" način života, a opet žele da budu blizu grada.

Naročito je prepoznato bogatstvo Bojčinske šume u čijoj lepoti su uživali još Karađorđevići koji su je često posećivali prilikom izleta iz Beograda. U pitanju je prostor od čak 700 hektara šume, koju „Srbijašume“ odlično održavaju.

Naš sagovornik je govorio i o tome koja su to najbrže rastuća naselja u Beogradu, o cenama i ponudi o njima i o tome možete čitati u ovom tekstu. Pitali smo ga i koji su to delovi grada koji bi mogli da zauzmu njihovo mesto u narednom periodu.

• Delovi grada koji imaju perspektivu da narednih par godina dostignu status brzorastućih naselja su pre svega Borča i Krnjača, ali samo ako se infrastrukturno izgrade, i to pre svega ukoliko se u najkraće vreme reši problem sa kanalizacijom. Sada se u tim naseljima i starogradnja i novogradnja kupuju u proseku za oko 1.500 evra po kvadratu, a posebna prednost ovih naselja je povezanost sa Zemunom preko Pupinovog mesta. Danas tamo najviše stanove kupuju Beograđani koji prodaju nekretninu na boljoj gradskoj lokaciji, pa u Borči ili Krnjači kupe dve i tako reše stambeni problem za više porodica - kaže Gligorić i dodaje kako slična sudbina čeka i Železnik.
• Železnik takođe dobija na značaju pre svega zbog početka izgradnje prve faze metroa od Makiša gde je planiran terminal. Očekujemo da će i tamo doći do porasta potrežnje. Već sada se tamo gradi veliki broj novih stambenih objekata, a cene su na relativno niskom nivou. Za par godina postaće primamljiv različitim kategorijama kupaca, isto kao što je nekada to postalo Žarkovo, ili druga naselja sa te strane. Tu je i Sremčica u koju takođe počinje ozbiljnije da se ulaže i koja ima perspektivu - kaže naš sagovornik i kaže da dobru perspektivu imaju i naselja Veljko Vlahović, Medaković padina i Cvetanova ćuprija kojima je za dobijanje statusa brzorastućih i traženih lokacija ipak neophodna nešto bolja infrastruktura, čije unapređenje očekuje u narednom periodu.

Gligorić tvrdi i da su u poslednje vreme kupcima interesantni i Mali i Veliki Mokri Lug.

U tim naseljima donedavno nije bilo kolektivne stambene gradnje. Sada i ta naselja dobijaju bolju infrastrukturu, a investitori nude stanove po relativno povoljnim cenama - kaže Gligorić.

Inače, Veliki Mokri Lug je deo Beograda koji pripada opštini Zvezdara i smešten je u jugo-istočnom delu grada pored auto-puta i iznenađujuće blizu centru. Udaljen je autom nekih dvadesetak minuta od Skupštine Srbije, ali i 5 do 10 minuta od Autokomande, zavisno od saobraćaja.

Ovaj deo Beograda može da se pohvali velikim zelenim površinama, a ono što ga preporučuje je svakako i kvalitet vazduha koji je poznat kao izvanredan, naročito kada se uporedi sa onim u centru Beograda.

U blizini se nalazi u tržni centar Medaković III, a dostupni su i veliki supermarketi.