Cena srpske zemlje raste! Oranice u Sremu tri puta vrednije nego u Hrvatskoj – evo ko ih ne može kupiti

(FOTO: Shutterstock)

Hektar zemlje u Evropskoj uniji u proseku košta oko 11.800 evra, a iako nije u EU, cene njiva su u nekim delovima Srbije, na istom nivou. Sremski okrug sa 14.200 evra prednjači sa cenama, dok se najpovoljniji komad zemlje, bar na osnovu sklopljenih ugovora u četvrtom kvartalu prošle godine, mogao kupiti u Južnoj i Istočnoj Srbiji za oko 5.000 evra.

Najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta je, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) prodat u Jakovu, na teritoriji opštine Surčin, po ceni od 39 evra po kvadratnom metru za parcelu površine 4.097 kvadrata. Najviša vrednost ugovora za poljoprivredno zemljište u trećem kvartalu prošle godine bila je 8,15 miliona evra, koliko je plaćeno osam parcela, ukupne površine od 390,9 hektara, odnosno oko 20.800 evra po hektaru.

Ilija Kovačev, vlasnik agencije za nekretnine, kaže da je najtraženije poljoprivredno zemljište tamo gde je i najplodnije – u Vojvodini.

Stranac ne može da postane vlasnik zemlje, to može samo fizičko lice sa srpskim državljanstvom ili pravno lice osnovano na u Srbiji, tako da može biti firma čiji su osnivači strani državljani.

- Obrt kapitala u poljoprivredi je spor. Vi već u julu morate da potanjirate, da zasejete, to je već nova investicija, a sledeće godine u oktobru ćete možda dobiti novac za to. Milionski iznosi se dobijaju eventualno za oranice koje to više neće biti, odnosno koje imaju potencijal da postanu građevinske parcele i koje se nalaze u blizini značajnih saobraćajnica - objašnjava Kovačev.

U agencijama za nekretnine kažu da su za kupovinu njiva najviše zainteresovani ratari koji žele da prošire svoje posede, ali da ima i onih koji žele da višak novca investiraju u zemlju. S druge strane, vlasnici poljoprivrednog zemljišta najteže se odlučuju za prodaju ovog tipa nepokretnosti.

- Teže je sačuvati nego stvoriti. Naslednici zemlju najlakše prodaju, a vlasnici retko - kaže Kovačev.

Trenutno je, prema podacima 4zida, oglašeno 6.757 parcela za prodaju širom Srbije, a 760 ili 10 odsto oglasa se odnosi na prodaju poljoprivrednog zemljišta. Ovi podaci pokazuju da i dalje postoji značajna ponuda obradivih površina, što govori o interesovanju kako prodavaca, tako i kupaca za ovu vrstu nepokretnosti. Iako se zemljište prodaje u svim delovima zemlje, Vranju, Jagodini, Vrnjačkoj banji, Paraćinu, najveća koncentracija oglasa je u Vojvodini, gde se nalaze plodne oranice pogodne za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju, kaže Aleksandra Mihajlović PR menadžer 4zida.

Cene obradivog zemljišta u Evropskoj uniji su u 2023. bile najviše na Malti, a najniže u Hrvatskoj. Prema podacima "Evrostata", u 2023. godini je prosečna cena jednog hektara obradivog zemljišta u Evropskoj uniji iznosila 11.791 evro, dok je prosečna godišnja cena zakupa obradivog zemljišta i livada bila 173 evra po hektaru. Podaci o cenama su dostupni za 22 zemlje Evropske unije, a u ovoj kategoriji je ubedljivo najskuplja Malta gde se hektar obradivog zemljišta prodavao u proseku za 283.039 evra.

Nasuprot tome, najniže prosečne cene obradivog zemljišta su registrovane u Hrvatskoj, 4.491 evro po hektaru, Letoniji 4.591 evro i Slovačkoj 5.189 evra. Najviša cena zakupa je registrovana u Holandiji, 914 evra po hektaru, a najniža u Slovačkoj 67 evra.

(Izvor biznis.telegraf.rs)