21.08.2024.
Iza scene: Skriveni problemi izvođača i investitora u građevinskim projektima
Shodno nedavnim događajima i problemima sa konstrukcijom u naselju "Beograd na vodi", razgovarali smo sa arhitekticom kako bismo saznali koji su najčešći problemi sa kojima se suočavaju ovakvi građevinski projekti.
Građevinska industrija, koja na prvi pogled deluje kao sinhronizovani sistem majstora, inženjera i investitora, često krije mnoštvo nevidljivih izazova, problema i dokumentacije koji značajno utiču na krajnji rezultat. Dok kupci sa nestrpljenjem čekaju na završetak svojih novih domova, realnost izgradnje često je daleko od idilične slike koju projektni planovi prikazuju. Problemi koji se javljaju iza scene mogu biti ključni faktori u određivanju kvaliteta i roka završetka građevinskih projekata. O njima smo pričali sa arhitekticom Ivanom Milošević Jevtić, koja nam je dala svoje viđenje iz ugla investitora, nadzora ali i izvođača.
Nerazrađeni projekti i nedovoljna priprema
Jedan od najvećih problema sa kojima se suočavaju izvođači radova jeste nedovoljno razrađen projekat. Arhitekte, često pod pritiskom da brzo izrade planove, ne uspevaju uvek da predvide sve tehničke detalje i izazove koji mogu nastati tokom izgradnje. Ovo vodi do improvizacija na gradilištu, gde se problemi rešavaju "u hodu". Ovakav pristup može rezultirati greškama koje se kasnije teško ili skupo ispravljaju, a konačan proizvod može biti daleko ispod očekivanog standarda, naglašava Jevtić.
Nedostatak radne snage i umor radnika
Nedostatak kvalifikovane radne snage postao je hronični problem u građevinskoj industriji. Dobri majstori su često zauzeti, rade na više projekata istovremeno ili su jednostavno emigrirali u inostranstvo, gde su plaćeni više. Oni koji ostaju, često su preopterećeni poslom, što vodi do umora i pada koncentracije. Umor radnika je posebno problematičan jer može dovesti do grešaka u radu ili povreda na gradilištu.
Neprofesionalnost i problemi u koordinaciji
Ivana ističe i da neprofesionalnost šefova gradilišta i nedostatak adekvatnog nadzora često su uzroci haosa na gradilištu. Kratki rokovi i pritisak investitora dodatno komplikuju situaciju, što dovodi do nesuglasica i nesaradnje između različitih zanatlija. Na primer, majstor koji postavlja keramiku može se suočiti sa situacijom gde drugi majstor, poput molera, nesvesno ošteti njegov rad, što vodi do ponavljanja posla i dodatnih troškova. Prebacivanje krivice između majstora je gotovo uobičajena pojava, a nedostatak komunikacije često rezultira loše izvedenim radovima.
Logistički izazovi i nepristupačnost terena
Nepristupačnost gradilišta i nemogućnost postavljanja kontejnera za odlaganje šuta još su jedan problem s kojim se suočavaju izvođači. Kada teren nije lako dostupan, svaki korak u procesu izgradnje postaje složeniji i skuplji. Prevoz materijala, organizacija radne snage i bezbednost na gradilištu postaju izazovi koji često ometaju normalan tok radova.
Cena kvalitetnih majstora i budžetska ograničenja
Cena kvalitetnih majstora je još jedan veliki izazov. Kako su dobri majstori često zauzeti ili rade u inostranstvu, oni koji su dostupni na lokalnom tržištu često su skupi. Investitori se suočavaju sa dilemom – da li platiti više i osigurati kvalitet, ili uštedeti na troškovima i rizikovati da projekt ne bude izveden prema standardima. Ovo često vodi do kompromisa koji utiču na kvalitet završnih radova, a kupci to mogu osetiti tek nakon što preuzmu svoje nove nekretnine.
Zaključak
Problemi izvođača i investitora, iako nevidljivi krajnjim korisnicima, imaju direktan uticaj na kvalitet i rokove završetka građevinskih projekata. Kupci, koji su na kraju lanca, često nisu svesni svih izazova koji se pojavljuju tokom izgradnje. Međutim, razumevanje ovih problema može pomoći u postavljanju realnih očekivanja i boljoj pripremi za eventualne komplikacije koje se mogu pojaviti.Transparentnost i bolja komunikacija između svih učesnika u procesu izgradnje ključni su za postizanje željenog kvaliteta i zadovoljstva svih strana uključenih u projekat, naglašava arhitektica Ivana Milošević Jevtić
Diplomirala 2005. godine sa ocenom 10 kod prof. Vladana Đokića na projektu multifunkcionalnog gradskog kompleksa u Resavskoj ulici. Karijeru je započela kao osnivač i vlasnik biroa „Studio za oblikovanje funkcije i forme“. Od 2016. godine radi kao glavni arhitekta u AU Lilly drogerijama. Njen bogat profesionalni put uključuje i rad na stvaranju novog vizuelnog identiteta i rekonstrukciji postojećih radnji, kao i opremanju i dizajnu enterijera, čime doprinosi unapređenju komercijalnog prostora.