Šta kad vam treba stan “za juče”? Gde pronaći kompletno opremljene stanove za brzo useljenje i koje su cene

(FOTO: Shutterstock)

Mnogi od nas bili su u situaciji da nam je stan neophodan „za juče“ i da smeštaj moramo da pronađemo što pre. Često se u takvim situacijama ne pita za cenu, ne gleda struktura, već se samo juri krov nad glavom.

Milosav Teofilović iz beogradske agencije „Teofil nekretnine“ otkriva da je ponuda nekretnina za izdavanje najveća na užim gradskim lokacijama, ali nije zanemarljiva ni na prigradskim i perifernim naseljima, shodno budžetu klijenta. Ovakvi stanovi su useljivi u proseku za 15 dana.

- Trenutno se na široj teritoriji Beograda izdaje više od 2.000 stanova. Oni idu vrlo brzo, zadrže se na oglasima najviše do 30 dana. Ukoliko za to vreme ne nađu podstanara jasno je da je problem u nerealnoj ceni rente.

- Naš sagovornik navodi da ovakve nekretnine najčešće rentiraju vlasnici koji su ih kupili putem kredita, pa rate u banci isplaćuju od rente. Druga grupa su oni koji su ih nasledili, a nije redak slučaj da ljudi izdaju svoje stanove u centru, a za sebe rentiraju jeftinije na periferiji, pa od razlike u ceni imaju za svakodnevne torškove.

- Cena izdavanja u proseku ide oko 400 evra, a mogu se naći i stanovi od 200 pa sve do 800 evra. Struktura zakupaca je šarolika, preovlađuju mladi parovi, studenti, stranci iz ratom zahvaćenih prostora (Rusi i Ukrajinci), kao i stranci na privremenom radu u Srbiji - kaže Teofilović i dodaje da većina podstanara uglavnom traži ugovor na duži vremenski period, odnosno na minimum godinu dana, kao i da stan bude namešten.

Branko Šajkunić, vlasnik agencije BG posrednik objašnjava da se stanovi izdaju na svim lokacijama u Beogradu i da većina zakupaca želi da se useli što je pre moguće, jer skoro niko ne traži stan mesecima unapred, već baš onda kada im zatreba.

- Brzo useljenje je pokriveno za veći deo grada i to pre svega zato što svaka nekretnina koja se dugo izdaje verovatno ima neki problem, a to je u većini slučajeva previsoka cena za ono što se nudi. Nepisano je pravilo da ono što ima visoku cenu dugo bude na oglasima, dok ljudi ne shvate da mora da dođe do korekcije, odnosno da moraju da smanje traženi iznos.

Šajkunić ističe da sve što je u ponudi, a ne rentira se najduže dva meseca ima sigurno problem visoke cene.

- Tržište uvek diktira uslove. To znači da je stan preskup, a to ne znači da nema zainteresovanih, već ih nema za taj iznos. Takođe, važna je i struktura, spratnost i oprema stana. Na primer, oni koji se nalaze u centru grada, znači na najtraženijim lokacijama, nikako ne prolaze ukoliko nisu adekvatno opremljeni, a to znači da moraju da imaju adekvatan nameštaj, tehniku, a često današnji podstanari traže i parking ili garažno mesto.

Situacija na tržištu nekretnina u Beogradu je takva da skuplje stanove uzimaju uglavnom ruski državljani. Oni kada doputuju u naš glavni grad nedelju do dve dana žive u stanu na dan, što je najskuplja moguća varijanta.

- Plaćaju dnevni najam dok ne razmotre situaciju i ne krenu u potragu i na kraju uglavnom završe u nekoj skupljoj nekretnini koja se teže izdaje našim ljudima. Ipak, u većini slučajeva vrlo brzo shvate da mogu da prođu jeftinije i onda traže neko dugoročnije rešenje gde će se skućiti na duži period. U proseku im je potrebno par meseci boravka u Srbiji da se snađu i iznajme stan po svojoj meri.

Situacija na beogradskom tržištu nekretnina je takva da su nekretnine do 500 evra najtraženije i najfrekventije, dok je preko tog iznosa potražnja znatno manja. Ono što je bitno naglasiti je da svako ko odredi kiriju na iznos veći od 500 evra, mora da zna da za taj novac mora da ponudi ozbiljan kvalitet, što podrazumeva adekvatnu lokaciju, ali i savršeno opremljen stan.

- To znači da ne sme ni da pomišlja na nameštaj poput klasičnih troseda i regala od pre tridesetak godina, bez obzira na to koliko je očuvan. Kada rentirate nešto za 800 ili 1.000 evra onda morate ozbiljniji novac da uložite u opremanje.

Među stanodavcima važi nepisano pravilo da ne prihvataju podstanare sa psima i mačkama, a neki idu čak toliko daleko da iznajmljuju isključivo ljudima bez dece. Ukoliko se i dogovore za kućnog ljubimca, to se u većini slučajeva dodatno plaća, odnosno kirija je viša.

Šajkunić ističe da su sada svi jako dobro obavešteni o cenama kirija i jako dobro razumeju i znaju šta žele. Sve je manje ljudi koji će pristati da za svoj novac i kratak period žive u stanu za koji smatraju da je neuslovan. Njihovi kriterijumi prilikom izbora su gotovo isti, ako ne i stroži nego kada kupuju nekretninu.

U svakom slučaju, smatra Šajkunić, najbolje od svega je da ukoliko ste u mogućnosti, kupite nekretninu, jer, kako kaže, “tada nikome ne polažete račune”.

- Kada iznajmljujete postoje ograničenja u pogledu promena koje možete napraviti u unutrašnjem i spoljašnjem prostoru. Pritom, ako uložite novac u neka renoviranja, taj novac će vam se, možda, odbiti od kirije, ali opet - "to nije to". Zavisi na kakvog stanodavca naiđete i koliko ceni vaš doprinos. Ako ste vlasnik, sav uloženi kapital vam se vraća kada dođe vreme za prodaju. Osim toga, tu nekretninu zaista možete učiniti i nazvati "svojim domom".