I podstanari u EU suočavaju se s problemima: Stanarine i računi gutaju više od polovine plata

(FOTO: Shutterstock)

Rast cena nekretnina u EU pogoršao je stari problem - pristup stanovanju. Porasli su troškovi izgradnje, kao i kamate na stambene kredite, a gradi se manje.

To su iskoristili i investitori za špekulacije na tržištu. Zato Evropska komisija pokreće plan za pristupačno stanovanje.

Velikim posterom na zgradi Evropske komisije 2017. godine promovisan je Evropski stub socijalnih prava, dokument čiji je cilj bio da se izgradi jača socijalna Evropa. U taj stub ugrađeno je i i pravo na stanovanje. Sedam godina kasnije pred Komisijom je izazov kako da Evropljani to pravo i ostvare. U poslednjih 10 godina cena zakupa stanova porasla je 24 odsto, a cena nekretnina čak 49 odsto.

Stanovnici Evropske unije u gradovima neretko izdvajaju više od polovine svojih prihoda za stan i račune, priča za Euronews Srbija Patrisija Karer iz Austrije koja je pre tri godine odlučila da ostvari svoj san i preseli se u Pariz.

"Moj stan ima 28 kvadrata i plaćam oko 1.500 evra, uključujući komunalije i internet", rekla je ona za Euronews Srbija.

Visoke cene nisu jedini problem. Patrisija je morala da priloži niz dokumenata kako bi uverila stanodavca da je sposobna da stan iznajmi.

"Ako stan u Parizu tražite preko agencije, onda to podiže cenu i potrebno je tri do četiri meseca da ga pronađete. Sreća je ako imate prijatelja u gradu koji recimo ima dodatnu sobu ili čak da je delite, ali nije lako da se oko toga dogovorite. Veoma je stresno, naročito ako vam je budžet ograničen", rekla je Patrisija.

Posle tri godine Patrisija je odlučila da se vrati u porodični dom u Austriji i makar malo rastereti svoj budžet.

Pitanjem stanovanja Evropska unija bavila se i u proteklim godinama, ali prvi put, ova tema naći će se i u portfelju jednog komesara. Biće to Danac iz redova socijaldemokrata Den Joransen.

"Prvi put će komisija pokrenuti plan priuštivog stanovanja", kaže potpredsednik Evropske komisije za promociju evropskog načina života Margaritis Shinas.

Plan podrazumeva promenu regulative, izdvajanje novca i dodatnu izgradnju stanova. Uključila se i Evropska investiciona banka. O priuštivom stanovanju raspravljali su i evropski poslanici na poslednjem plenarnom zasedanju.

"Treba da delujemo kao Evropska unija, da stvarno obuzdamo špekulativne investicije. Potrebno nam je više socijalnih investicija", kaže Lisbet Somen, belgijska poslanica Evropskog parlamenta u Strazburu.

"Moramo mnogo više da se usredsredimo na socijalno stanovanje, na privatno-javnim partnerstvima, kako bismo obezbedili adekvatan broj socijalnih i pristupačnih stanova", navela je Kim Van Sparentak, holandska poslanica Evropskog parlamenta (Zeleni) u Strazburu.

"Treba nam nula PDV-a na prvu kuću. Ne možemo da dajemo prednost strancima i ne možemo da se fokusiramo suviše na klimatski neutralne stanove jer to postaje preskupo", rekao je Horhe Busade Bijalba, španski poslanik Evropskog parlamenta (Patriote za Evropu) u Strazburu.

Planom priuštivog stanovanja, Evropska komisija hvata se ukoštac sa još jednim velikim problemom. Procenjuje se da na ulicama ili u skloništima spava oko 890.000 beskućnika.

Pristupačniji stanovi

I u Srbiji su slični problemi, posebno u Beogradu. Uroš Đoković, stručnjak za investiranje u oblasti nekretnina, kaže da je tržište orijentisano uglavnom ka kupcima luksuznih nekretnina. Navodi da tek treba da se razvijaju lokacije kao što su Borča, Ovča, Makiško polje, Surčin, gde će stanovanje biti dostupnije većem broju ljudi.

"Potrebna je ozbiljna podrška kako bi se subvencionisao taj deo. To se radi u Evropi i u SAD. Ima planova da se na pomenutim lokacijama urade priuštivi stanovi. Radi se na tome", rekao je on.
Dodaje da na cenu utiče tržište kapitala i da veliki deo novca namenjen investicijama ode na stanove.

Smatra da će u nekom narednom periodu kupovina stana biti pristupačnija, da već sada može da se podigne stambeni kredit sa 10 odsto učešća. Dodaje da trenutno nema dovoljno nekretnina koje su interesantne kupcima.

"Jednostavno, nemamo dovoljno proizvoda na tržištu koji su interesantni kupcima. Evo sada smo videli da je 10 odsto građevinskih dozvola izdato manje u odnosu na prošlu godinu", rekao je on.

Izvor: 021.rs