Kakve informacije imamo o kreditima za mlade i njihovom mogućem uticaju na tržište nekretnina?

(FOTO: Shutterstock)

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je povoljnije uslove za stambene kredite za mlade – učešće od 750 evra za pozajmicu od 75.000. Problem je, međutim, što izbor nekretnina u ovom iznosu nije veliki, a dostupni stanovi se nalaze na periferiji grada. Ukoliko država zapravo usvoji ovaj program, cene na tim lokacijama mogle bi dodatno da porastu – zbog uvećane tražnje.

Dok su studenti koji nedeljama blokiraju fakultete protestovali ispred Predsedništva, Vučić je u istoj zgradi najavljivao povoljnije uslove za stambene kredite za mlade. Jedna od mera jeste smanjenje učešća sa 20 na tri odsto, mada je, samo nekoliko dana kasnije, to još jednom smanjio na jedan procenat.

Pod mlade, Vučić je svrstao sve građane Srbije od 20 do 35 godina.

Učešće je, inače, iznos koji klijent treba da obezbedi kako bi mu bio odobren stambeni kredit. On u gotovo svim slučajevima iznosi 20 odsto vrednosti nekretnine. Dakle, ako stan košta 100.000 evra, korisnik treba da ima 20.000 učešća, a banka odobrava kredit od 80.000.

Ukoliko je učešće manje, veći je iznos kredita, a samim tim i njegova rata.

Prva računica koju je izneo predsednik Vučić bila je da stan od 48 ili 50 kvadrata u Beogradu košta 75.000 evra, a da će učešće biti 1.000 evra. Prema toj računici, prve godine rata će iznositi 121 evro, pri čemu će država dotirati još 99. Od druge do šeste godine otplate, ovaj iznos biće 200 evra.

U međuvremenu je Vučić najavio još manje učešće – 750 evra.

Ministar finansija Siniša Mali stoga je izneo novu računicu: prve godine, rata kredita biće 93 evra, od druge do šeste 198.

“Od šeste godine, koliko traje subvencionisanje, kamatna stopa ide na 257 evra plus euribor kamata”, najavio je Mali.

Po trenutnim uslovima, rata za ovakav kredit, sa periodom od 40 godina iznosila bi 360 evra. Ovoliki rok otplate za nove kredite za mlade najavio je Vučić, ali treba imati u vidu da banke tretnutno ne odobravaju toliki period otplate. Tretnutno je najduži rok 30 godina.

Kvadrat od 1.500 evra može na periferiji

Iako je Vučić rekao da za 75.000 evra u Beogradu može da se kupi stan od 48 ili 50 kvadrata, dakle za oko 1.550 evra po kvadratu, stvari su u praksi ipak malo drugačije. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, prosečna cena kvadrata u starogradnji u Beogradu, gde se i proda najviše nekretnina, iznosi 2.130 evra, a u novogradnji 2.180.

I u Novom Sadu stanovi su skuplji.Prosečna cena kvadrata u starogradnji tamo iznosi 2.000, a u novogradnji 1.960 evra.

Prema zvaničnim podacima, i u Nišu teško može da se nađe stan u novogradnji po ovoj ceni – tamo je kvadrat u proseku 1.700 evra. Doduše, kvadrat starogradnje košta manje, u proseku 1.320 evra.

U potrazi za stanom u Beogradu koji može da se uklopi u ovaj budžet, prečešljali smo i oglase.

Pronašli smo dvadesetak stanova ove kvadrature do 70.000 evra – uglavnom je u pitanju suteren, a lokacije koje dolaze u obzir su Borča, Mladenovac, Barajevo, Krnjača, Padinska skela…

Ko želi da živi bliže centru, recimo na Zvezdari ili Voždovcu, moći će da kupi nešto manji stan, od 30 ili 40 kvadrata.

Da izbor nekretnina po ovoj ceni nije veliki, za “Novu ekonomiju” potvrđuje i Uroš Jovanović, direktor agencije “Art nekretnine”.

“Za tu cenu, može da se nađe stan preko Pančevačkog mosta, generalno na periferiji”, kaže on.

Naš sagovornik dodaje da, iako ne zna kakve mehanizme planira da uvede država, činjenica je da će tržište imati priliv novih kupaca, dakle povećanu tražnju. A povećana tražnja uvećava i cene.

“Tada bismo mogli da očekujemo i rast cena, ali ne svuda, već na periferiji”, zaključuje Jovanović.

Uslovi za podizanje kredita

Vučić je rekao da će morati da se “postave pravila”, a da istovremeno ova mera bude “široko dostupna”.

“Nema princip brzi prsti kao što smo uradili za bezbednjake i pogrešili, pa uzeli stanove oni koji su već imali. Ovo je važan program za mlade koji nemaju rešeno stambeno pitanje”, rekao je.

Međutim, pored uslova koje postavlja država, tu su i uslovi koji postavljaju banke. Svaka banka proceniće kreditnu sposobnost klijenta, odnosno mogućnost da isplaćuje kredit, što u praksi znači proveru visine zarade. Takođe, banke zahtevaju da korisnici stambenog kredita budu stalno zaposleni i to najmanje određeni vremenski period, koji zavisi od banke do banke – negde su to tri meseca, a negde dve godine.

Koliko će ovo da košta državu?

Vučić je rekao da će u narednih nekoliko dana izaći sa svim detaljima programa, ali i da je država izdvojila 400 miliona evra u vidu subvencija.

“Ali, velika je zainteresovanost. Izračunali smo da je pet puta veće interesovanje, tako da ćemo morati da odvojimo za garantnu šemu milijardu i više u evrima. Samo da vidimo kako da izvedemo sve to”, rekao je Vučić.

“Kako će izvesti sve to”, odnosno ima li država dovoljno sredstava za ovakvu meru, pitali smo Ministarstvo finansija, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.

Izvor: Nova Ekonomija