Stari stanovi skuplji od novih: Cene u komšiluku bi mogle pasti, tržište određuje trendove

(FOTO: Shutterstock)

„Cena stanova mogla bi biti niža, i to znatno. Ako je cena gradnje između 1.500 i 1.900 evra, a oduvek se računalo da gradnja čini oko 70 do 80 odsto ukupne cene, onda stan ne bi smeo da košta 4.000 evra po kvadratu“, izjavio je Mirko Habijanec, predsednik Uprave građevinske firme Radnik, na sastanku koji je Vlada organizovala prošle nedelje s predstavnicima građevinskog sektora na temu cena stanovanja, pristupačnosti, održivosti i konkurentnosti građevinarstva.

Zagreb +9 odsto, Jadran +12,6 odsto

Habijanec naglašava da se prave cene na tržištu ne određuju prema realnim troškovima, već ih u velikoj meri oblikuju trgovci, špekulanti i oni koji imaju višak kapitala. Ipak, veruje da bi državni projekat priuštivog stanovanja mogao biti važan korak ka boljoj regulaciji tržišta stanogradnje u Hrvatskoj.

Međutim, statistika beleži drugačije trendove. Hrvatska se već godinama nalazi među članicama EU s najizraženijim rastom cena nekretnina. Prema poslednjim podacima Državnog zavoda za statistiku, cene su u poslednjem kvartalu 2024. godine porasle u proseku za 1,4 odsto u odnosu na treći kvartal – nešto sporiji rast nego u prethodnom kvartalu (2,4 odsto).

Na godišnjem nivou, iako usporen, rast cena je i dalje dvocifren – u poslednja tri meseca 2024. godine cene su bile 10,1 odsto više nego u istom periodu 2023. (u trećem kvartalu godišnja stopa bila je +12,4 odsto).

Stari stanovi skuplji nego novi

Kod novogradnje je kvartalni rast u poslednjem tromesečju 2024. bio nešto niži u odnosu na postojeće stanove, ali su u godišnjem poređenju novi stanovi poskupeli više – 11 odsto naspram 9,9 odsto.

Međutim, ako se posmatra prosečna stopa rasta cele godine, postojeći stanovi su zabeležili brži rast cena – 10,9 odsto u odnosu na 6,7 odsto kod novogradnje.

U Zagrebu, cene su tokom 2024. porasle za 9,5 odsto u poslednjem kvartalu i ukupno nešto manje od 9 odsto na godišnjem nivou, dok je na Jadranu godišnji rast bio 12,6 odsto, a kvartalni 9,2 odsto.

Pristupačnije stanovanje – planovi i prepreke

Branko Bačić, ministar graditeljstva, prostornog uređenja i državne imovine, istakao je da je građevinski sektor u poslednje tri godine zabeležio snažan rast – obim radova povećan za trećinu, više od 68 odsto firmi posluje s dobiti, a prosečne neto plate su porasle za skoro 47 odsto od 2020. godine.

Ipak, cene stanova su dramatično porasle: u Zagrebu su od 2021. godine skočile za skoro 48 odsto, dok je u ostatku Hrvatske zabeležen rast od 37 odsto.

Ministar ističe da je najveći cenovni šok nastao pokretanjem ruske agresije na Ukrajinu, koja je dovela do skoka cena energenata, građevinskog materijala i sveopšte inflacije.

Država planira gradnju i aktivaciju stanova

Vlada i resorno ministarstvo najavljuju planove za povećanje ponude stanova:

- Izgradnja 8.000 stambenih jedinica preko APN-a (Agencija za pravni promet i posredovanje nekretninama) u saradnji s lokalnim samoupravama

- Obnova 2.000 stanova u manje razvijenim područjima

- Aktivacija oko 9.000 stanova kroz program priuštivog najma

- Ovi planovi deo su Nacionalnog stambenog plana do 2030. godine i Akcionog plana za period 2025–2027.

Premijer Andrej Plenković naglasio je da je cilj učiniti stanovanje dostupnijim građanima, a tržište otpornijim na špekulacije i nestabilnosti.

(Izvor blic.rs/Poslovni dnevnik)