Elčin - Smrtna presuda

Tvrd povez, zlatotisak, format 25cm, 612 strana, izdanje IBS Beograd, 2013. Dobro očuvana, neznatno oštećena korica na par mesta, detaljniji opis:

Trodelna knjiga jednog od najvećih azerbejdžanskih pisaca, Elčina koji je i dramaturg, (Elcin Ilijas oglu Efendijev) koji se u književnosti pojavio u drugoj polovini prošlog veka i dao značajan doprinos ne samo azerbejdžanskoj već i sovjetskoj literaturi, Smrtna presuda, sastavljen iz romana: Mahmud i Mariam, Bela Kamila i Smrtna presuda, dobar je primer ravnoteže između mišljenja i zbivanja. Elčin je u strukturu svojih ezgotičnih i nadasve uzbudljivih, vrhunski napisanih romana uneo istorijske sadržaje, legende, savremeno poimanje uloge nacije i nadnacije, i pojedinca u vremenu. A pokazao je i indiviuu u raskoraku sa vremenom, okrenutu duhovnosti i umetnosti, sudar religija kroz zabranjenu ljubav muslimana i hrišćanke, bespoštednu borbu za opstanak u uslovima društveno organizovane zajednice ideološki homogenizovane i onih koji lutaju u vremenu i prostoru okrenuti unutrašnjosti svog nedokučivog bića. Baveći se temom porobljenosti, na koju se i dobrovoljno pristaje, kao u vreme sovjetske idolatrije, on pokazuje kako se može robovati i metafizičkoj praznini u sebi, nemogućnosti prihvatanja pravila života ili pak zlobi, netoleranciji i nerazumevanju bližnjeg, onog dela koji se opire sreći, koji traži nevolje jer ih se boji: `Jednog divnog dana čovek shvati da je svesno ili ne, čitav svoj život tražio teškoće, u svemu video teškoće, a pokazalo se da je najveća mudrost bila u onom jednostavnom i običnom, ako se u običnosti sveta krije sreća. .. ta pregršt svetlosti je na svakom koraku`. Tako o sreći razmišlja dečak Alekper, alijas pripovedni subjekt iz romana Bela kamila, iz pozicije dečaka naratora koji se seća proživljenog.