Božićne i novogodišnje priče 2

... Nije zato čudno što u decembru postoji jedna duboko ukorenjena potreba čoveka za čudom, za dobrotom i ljubavlju. I kao što nam poznati, romantični nemački pisac E. T. A. Hofman, u Krcku Oraščiću, kaže, da je prelazak iz sumorne realnosti u najluđu divlju i božanstvenu fantastiku moguć u svakom trenutku, tako i mi možemo pomoću ovih priča da izdržimo ali i sažmemo tešku stvarnost: brige i mrak nek budu pozrnica dešavanja najvećih čudesa i lepota. Metamorfoza mraka u bleštavo svetlo, lepota je hrišćanskog praznika, Božića. Na pozornici decambarske svedenosti svaka maštovita duša može da ostavi svoj poklon: nežne reči i zamisli i slike za svetove daleke, bezbrižne, gde teku neki potoci vina ili limunadei gde okolo ćućore kućice od slatkiša. Za svetove daleke, u kojima stvari i bića imaju i muzičku stvarnost. Makar to, u ovom životu satkanom od gubitka i grubosti. Pretvaranje patnje zbog izgubljene ljubavi u misao o snu i pravdi, ili, barem, u san. Može i to da bude Božić: uteha i opraštanje za nepravde okje nam je svet ili voljeno biće zadalo. Neka ovaj dan bude bajkovit i čaroban, i vrati nas našem detinjem snu.

Pored Hofmana, ovde su i priče Tolstoja, Dostojevskog, Čehova, Dikensa, Irvinga, Nabokova, Andersena, Kuprina, Gorkog, Zoščenka, Tvena, O'Henrija, Vile Kader, Lujze Mej Alkot i mnogih drugih...

– Tatjana Simonović