Hari Harison Bil heroj galaksije

Хари Харисон: БИЛ, ХЕРОЈ ГАЛАКСИЈЕИздавач: НАРОДНА КЊИГА, Београд, 1987.год.Меки повез, 199 страна, латиница.Врло пристојно очувано.`Hari Harison (1925-2012) prvu naučno-fantastičnu priču objavljuje 1951. godine, da bi od 1955. odustao od svog dotadašnjeg zanimanja strip crtača i ilustratora i posvetio se u potpunosti pisanju, a potom i poslu urednika i antologičara. Ušavši u žanr bez prevelikih ambicija, bavio se različitim temama, uspevajući da njegova proza bude prepoznata kao `inteligentna pustolovna` naučna fantastika. Rečju, Harison je pisac koji svakako ne otkriva nove vizije, ali vešto barata žanrovskom nasleđem, ima korektan stil pisanja, a u ponekim knjigama uspeva da, na solidnoj zanatskoj osnovi, izgradi i dela koja staju rame uz rame sa vrhunskom naučnom fantastikom.Svakako najpoznatija Harisonovo delo je serija o `Pacovu od nerđajućeg čelika`, odnosno Sliperi DŽimi Digizu, kriminalcu koji je promenio tabor i, kao predstavnik zakona, pravi red širom svemira. Digizove avanture su, u najboljim izdanjima, vešto smišljenih zapleta, a sve knjige krasi veseli humor zbog koga su vrlo popularne među čitaocima. Seriju čine romani: `Pacov od nerđajućeg čelika` (1961), `Osveta Pacova od nerđajućeg čelika` (1970), `Pacov od nerđajućeg čelika spasava svet` (1972), `Pacov od nerđajućeg čelika traži tebe` (1978), `Pacova od nerđajućeg čelika za predsednika` (1982), `Pacov od nerđajućeg čelika je rođen` (1985), `Pacov od nerđajućeg čelika je regrutovan` (1987), `Pacov od nerđajućeg čelika peva bluz` (1994), `Vizije nerđajućeg čelika` (1992), `Pacov od nerđajućeg čelika ide u pakao` (1996), `Pacov od nerđajućeg čelika se pridružuje cirkusu` (1999).Harison je napisao i serije `Svet smrti` (u tri nastavka iz 1960, 1964, 1968), `Do zvezda` (`Svet doma` 1980, `Svet zvezda` i `Svet točka` iz 1981) i seriju `Raj` (Eden) o svetu u kome su dinosaurusi ostali primarna vrsta na Zemlji i izgradili civilizaciju u kojoj ima mesta i za ljude (`Zapadno od Raja` 1984, `Zima u Raju` 1986. i `Povratak u Raj` 1988). Od čak 30-tak do sada objavljenjih romana najpoznatiji su `Bil, galaktički heroj` (1965), koji je parodija na militantni roman `Vojnici svemirskog broda` Roberta Hajnlajna, zatim `Mesta, mesta!` (1966), mračna vizija prenaseljene planete (po ovom romanu snimljen je poznati film `Zeleni sojlent`), te `Transatlanski tunel, ura!` (1972).`Bil, galaktički heroj` je, zahvaljujući odobravanju publike, nastavio da skita po svakavim planetama i izaziva urnebesan smeh u seriji romana koje je Harison pisao sam i sa drugim autorima; posle `Planete robota robova` (1989) slede `Planeta flaširanih mozgova` (1990) napisana sa Robertom Šeklijem, `Planeta bezukusnog zadovoljstva` (1990) sa Dejvidom Bišofom, `Planeta zombi vampira` (1991) sa DŽekom Haldemanom, `Planeta hipika iz pakla` (1991) sa Dejvidom Bišofom, `Konačna besmislena avantura` (1992) sa Dejvidom Harisom.Svoje priče Harison je sabrao u osam zbirki od kojih su neke tematske: `Rat sa robotima` (1962) parodira priče Isaka Asimova o robotima, a `Jedan korak od Zemlje` (1971) sadrži priče o trenutnom prenosu materije na daljinu. Harison ostaje zapamćen kao pisac humorističke naučne fantastike, tog i dalje retkog a zahvalnog postupka, odnosno kao autor koji je umeo da, vrlo vispreno, razrađuje i dograđuje žanrovsku ikonografiju.`(Илија Бакић)12/25