Džonatan Svift Guliverova putovanja

Džonatan Sfift Guliverova putovanjaTvrdi povezEdicija LastavicaGuliverova putovanja je najpoznatije delo autora Džonatana Svifta, irskog pisca rođenog 1667. godine u Dablinu. Ovaj avanturistički roman napisan je u obliku putopisa, a jedna od važnijih karakteristika dela je da pisac nikad ne govori direktno u svoje ime, već pripoveda kroz izmišljenog naratora, u ovom slučaju Lemjuela Gulivera. On je kapetan i glavni lik putovanja u kojem je istovremeno i glavni junak. Zanimljivo je da kroz delo možemo primetiti i direktno obraćanje čitaocima u kojem nas pripovedač ili glavni lik obaveštava o verodostojnosti svojih avantura u kojima ne izostavlja neprijatne detalje. Namenjen je detaljnom obaveštavanju čitalaca o nepoznatim pejzažima. Važno je napomenuti da su sva mesta, osim pisčeve rodne Engleske, izmišljena.„Nadam se da će dobronamerni čitaoc da mi oprosti što se zadržavam na ovim ili sličnim detaljima jer ma koliko god one bile nepoznate prostim dušama, ipak će pomoći bilo kojem filozofu da proširi svoje misli i maštu i iskoristi ih u korist javnog i privatnog života, i jedina mi je namera bila da svetu podnesem ove i druge izveštaje o svojim putovanjima; u njima sam se najviše bavio istinom i nisam imao nikakve veze sa bilo kakvom učenom ili stilskom bahatošću.“U celini, delo se sastoji od četiri Guliverova putovanja u strane zemlje, a ovde nas upoznaje sa dva. Na svom prvom putovanju nailazi na Liliputance, bića dvanaest puta manja od njega. Na drugom putovanju dolazi do Brobdingnaga u kome su bića koja susreće dvanaest puta veća od njega. Posle toga vraća se kući, ali želja za putovanjem je ogromna, pa odluči da krene i na treće putovanje, gde obilazi različite krajeve, dok se na svom četvrtom putovanju susreće sa razumnim konjima koji upravljaju divljim ljudima.Za delo se takođe može reći da je satira i parodija putopisnih priča. To je zato što govori o izmišljenim mestima i događajima koja se u stvarnosti nikad nisu desila. Naracija o nestvarnim svetovima služi za posredno prenošenje poruka ili kritike sveta u kojem živimo. Poruka je, dakle, preneta i može da se kaže da su Guliverovi svetovi alegorija našeg sveta.Kroz putovanja se ne menjaju samo svetovi, već i sam glavni lik. Biti div među Lilliputancima nije isto što i biti patuljak među divovima. U svakom od putovanja Guliver je inače nekoherentan, a njegove vrednosti, običaji i kultura vidljivo su različiti od onih koje pronalazi u drugim svetovima.Ovo je delo jasan pokazatelj složenosti stvarnosti i činjenica da ima smisla samo onima koji je tumače. Tako nam književno delo nudi stvarnost koju je autor opisao, a da bi mogli da ga u potpunosti razumemo, moramo da uzmemo u obzir sve delove i primetimo kako se međusobno odnose. Pored toga, pored stvarnosti koju nudi naš rad, mora da se u obzir uzme i stvarnost koju poznamo i u kojoj živimo da bi ih mogli upoređivati.1/7